Неутронска звезда

Neutronske zvezde su jedne od najekstremnijih i

Nasilne stvari u univerzumu.

Veliko atmosko jezgro,samo par kilometra u prečniku,

Ali iste mase kao i normalne zvezde.

A svoje postojanje duguju smrti nečeg veličanstvenog. Zvezde postoje zbog krhke ravnoteze. Masa miliona milijardi milijardi tona vruce plazme se gravitacijom povlače unutra i stisnuti materijal zajedno sa silom nuklearne fuzije. Vodonik spaja se u helijum. Ovo oslobađa energiju koja gura sopstvenu gravitaciju i pokusava da pobegne. Dok postoji ovaj balans,zvezde su poprilicno stabilne. Na kraju,vodonik ce biti iscrpljen. Srednje zvezde,nalik nasem Suncu,prolaze kroz gigantsku fazu, gde sagoreva helijum u ugljenik i kiseonik pre nego što se na kraju pretvore u bele patuljke. Ali zvezde sa većom masom od naseg Sunca stvari postaju interesantne kada se helijum iscrpi.

Za trenutak,balans izmedju pritiska i radijacije, i gravitacija pobedjuje,stiskajući zvezdu ćvrsće nego ranije. Jezgro gori toplije i brze, dok se spoljni slojevi zvezde nabreknu stotinama puta, spajajući sve tezije i tezije elemente. Ugljenik sagoreva u neon vekovima, neon u kiseonik u godini, kiseonik u silikon u mesecima, i silikon u gvozdje u jednom danu. I tada smrt. Gvodze je nuklearni pepeo. Nema energije uloziti i nemoze biti spojen. Fuzija odjednom prestaje,i balans se završava. Bez spoljasnjeg pritiska fuzije, jezgro se urusava zbog ogromne tezine zvezde. Šta se desava sada je fenomenalno i zastrašujuće. Čestice,nalik elektronima i protonima,zaista ne zele biti blizu jedna drugoj.

Ali pritisak zvezde koja se urusava je toliko veliki da se elektroni i protoni spajaju u neutrone, koji se zatim stisnu zajedno kao u atomskim jezgrima. Gvozdena kugla,veličine zemlje se smanjilo u loptu od čiste nuklearne materije,velicine grada. Ali ne samo jezgro.Cela zvezda implodira, gravitacija povlači spoljašne slojeve 25% brzinom svetlosti. Ova implozija lansira gvozdeno jezgro stvarajući udarni talas koji ekslopdira napolju i katapultira ostatak zvezde u svemir. Ovo mi zovemo eksplozija supernove,i zasjait će čitave galaksije. Ono sto je ostalo od zvezde je sada neutronska zvezda. Njegova masa je otprilike milion puta veća od mase Zemlje ali sabijen u objekat otprilike 25 kilometra širine. Toliko je gusta da masa svih zivih ljudi moze da popuni jedan centimetar kubni neutronske zvezde. To je otprilike miljardu tona u prostoru veličine kocke šećera. Na drugi način,to je Mount Everest u šoljici kafe.

Spolja,neutronska zvezda je neverovatno ekstremna. Njegova gravitacija je najjača,jača od crnih rupa, i,ako bi imao veću gustinu,postao bi jedno od njih. Svetlost se savija oko nje, što znači da mozete videti prednju i zadnju stranu. Njihova povrsina dostize do 1,000,000 stepena Celzijusovih,uporedjujući sa mizarnih 6,000 stepeni za naše sunce. Uredu,pogledajmo unutar neutronske zvezde.

Iako su ova dzinovska atomska jezgra zvezde,

Na drugi način,one su takodje poput planeta, sa čvrstim koricama do tečnog jezgra.

Kora je ekstremno teška. Spoljašni slojevi su napravljeni od gvozdja preostalog posle supernove, stisnuta zajedno u kristalnu rešetku sa morem elektrona kroz koje plivaju. Spuštajući se dole,gravitacija pritiska jezgra sve blize jedna drugoj. Pronalazimo sve manje i manje protona,jer se većina spaja sa neutronima.

Dok ne stignemo do osnove kore. Ovde su jezgra tako snazno stisnuta zajedno da počinju da se dodiruju. Protoni i neutroni se preuredjuju praveći duge cilidre ili limove, ogrnomna jezgra sa milionima protona i neutrona su sada u obliku spageta i lazanje, koji fizičari zovu nuklearna pasta. Nuclearna pasta je toliko gusta da je verovatno najjači materijal u univerzumu, u osnovi nepolomljivi. Grudvice testenine unutar neutronske zvezde mogu čak napraviti planine najviše nekoliko centimetara, ali nekoliko puta teze od Himalaja. Na kraju,ispod paste,stizemo do jezgra. Mi nismo sigurni koja su svojstva materije kada su jako stisnuti. Protoni i neutroni se mogu razloziti u okeane kvarkova. takozvana quark-gluon plazma. Neki od tih kvarkova mogu da se pretvore u čudne kvarkove, praveći neku čudnu materiju,sa svojstvima tako ekstremnim, da smo napravili ceo video u vezi sa tim.

Ili,mozda samo ostanu protoni i neutroni. Niko ne zna sigurno,zato se i bavimo naukom. To su sve teške stvari,zato se vratimo u svemir. Kada se neutronske zvezde prvo uruše, počinju da se okreću veoma,veoma brzo,poput balerine koja povlači ruke uz sebe. Neutronske zvezde su nebeske balerine,koje se okrenu nekoliku puta u sekundi. To stvara impulse jer njihovo magnetno polje stvara snop radio talasa, koji prolazi svaki put kada se okrenu. Ovi radio impulsi su najpoznatiji tip neutronske zvezde. Otprilike 2,000 poznato u Mlecnom Putu. Ova magnetna polja su najjača u univerzumu, kvadrilijonima puta jačim od Zemlje. Oni su nazvani magnetari dok se ne smire malo.

Ali apsolutno najbolja vrsta neutronskih zvezda su one koji su prijatelji sa ostalim neutronskim zvezdama. Zračenjem energije kao što gravitacioni talasi, mreškanje u prostornom vremenu, njihove orbite mogu propadati, a onda srušiti se i ubiti jedno drugo u kilanova eksploziji koji izbacuje mnogo njihovih creva. Kada to urade,uslovi postaju tako ekstremni da se na trenutak ponovo stvore teška jezgra. Ovo nije fuzija koja sastavlja jezgra ovaj put, ali se teška neutronska materija raspada i ponovo sastavlja. Tek nedavno, naučili smo da je to verovatno poreklo od najtezijih elemenata u univerzumu, kao što su zlato,uranijum,platinum i jos mnogo njih. Tako se sada dve neutronske zvezdde urusavaju i postaju crna rupa,ponovo umirajući. Ne samo da zvezde moraju umreti da naprave elemente,već moraju umreti dva puta. Tokom miliona godina,ovi atomi se mešaju nazad u galaksiju, ali neki od njih zavrse u oblaku,koja gravitacija povlači nazad da bi stvorila zvezde i planete,ponavljajući ciklus. Nas solarni sistem je jedan primerak, a ostaci neutronskih zvezda su svuda oko nas. Ceo nas moderni tehnološki svet je napravljen od elemenata neutronskih zvezda,napravljeni u dalekoj prošlosti, slanjem ovih atoma na trinaest milijardi godina putovanje kako bi se okupili i napravili nas i naš svet.